Srela sam Ljerku neki dan ispred ljekarne u kvartu. Ljerka mi je neki poluparazit iz osnovne škole kojeg vučem za sobom i pokušavam je se otarasiti godinama, ali se ne da i zalijepila se na mene ko curenje nosa zimi. Uglavnom, kao i uvijek bila je na rubu živčanog sloma. U pms-u i u niskom startu za ulaz u klimaks, izbila su joj dva herpesa i podočnjaci su joj od plakanja bili veći od Hitchcockovog podbratka. Ostavio ju je frajer. Opet.
E sad, frajer iako nije bio neki jack pot i volio je poviriti u dno čašice skoro jednako kao i Ljerka je ipak frajer. Jer kad imaš 45 godina i guzica ti se objesila malo iznad koljena i nadrkana si 12 sati dnevno od 18 koliko si budna moraš biti sretna da se imaš s kim ujutro uz kavu bar posvađat. Uglavnom otišao on, kaže Ljerka jer se nije mogao nositi s njenom macom. I u tom momentu sam se zainteresirala i odustala od pokušaja izmišljanja priče kako mi je na šporetu ostao ključati grah na slaboj vatri i da žurim jer se bojim potresa. I požara.
Iako sam se trudila ne vizualizirati Ljerkinu macu, nažalost mi je slika bila neprestano pred očima. No i dalje nisam mogla dokučiti što bi toliko moglo biti loše s njom da se jedan frajer ne može nositi s tim. Uskoro sam saznala da se ne radi o onoj maci čiju sam vizualizaciju pokušala izbaciti iz glave, nego o običnoj domaćoj mački koju je Ljerka ljetos udomila. Kaže, sve je bilo idealno dok nije došla mačka. Ona je mogla svu pažnju i vrijeme posvećivati njemu i nije bilo nikakvih problema. Ako su se nekom kupovale poslastice, kupovale su se njemu. Ako se netko trebao izležavati na najboljoj poziciji na kauču, to je bio on. Ako se nekoga trebalo maziti, trebalo se njega.
E sad, odjednom se tu pojavilo te neko zahtjevno egoistično biće kojem se kupovala fina hrana, vuklo je guzicu po kauču i uvaljivalo se Ljerki u krilo za maženje. Pri tom ga je mačka samozadovoljno gledala ispod oka i čak mu se ponekad činilo da mu se smije ispod brka. Ljerka, iako na početku nije imala primisli ili dvojbe da nešto krivo radi, kad joj je on objasnio koliko ga je zapostavila je prvo išla popričati sa sestrom. Iako sestra doduše doma nije imala slučaj mačke, imala je slučaj djeteta. Pa joj je potvrdila da frajerima jako smeta ako im netko nov uđe u njihovu kolotečinu na koju su navikli, osim dakako ako se ne radi o zgodnoj dvadesetogodišnjakinji u uredu. Tu je Ljerka skužila da i dijete frajeru može biti problem ako ima te sulude potrebe za hranom, pažnjom i svojim omiljenim mjestom na kauču.
Promišljala je tako Ljerka pijući sa sestrom peto pivo kako je to sve nepravedno. I zaključila da su svi muškarci stoka i da je ona zapravo zavrijedila nekog tko će je nositi k’o kap vode na dlanu. A ne onu bitangu koja joj samo sere. I u tom poletu samopouzdanja i na krilima nabildanih ženskih prava se dovukla do kuće s nakanom da mu sve to ispljune u facu. Jer bolje je biti sam nego s budalom. Otključala je vrata i krenula brljaviti supijanim glasom: „Samo da znaš, imam ti za reći dvije stvari… Prvo moja maca je moja stvar, a drugo…“
I u tom času je shvatila da su joj vrata ostala otvorena i da je mačka pobjegla van iz kuće. A unutra je ostala samo ona. Sama. Opet. Kao prirodno stanje stvari. Kvazi jack pot od frajera je odjedrio vjerojatno još prije nego što je ona na drugom pivu počela dobivati ideje kako je ona zavrijedila više od njega i da će ga čim se vrati doma ostaviti. Ni njegovih stvar nije bilo, samo je ostalo prljavo suđe u sudoperu. Stan je bio prazan i tih. A vani se čula škripa guma. Ponadajući se da se vratio, u trenu mu je odlučila oprostiti sve. Otrčala je do prozora. Na ulici nije bilo nikoga. Osim pregažene mačke.